Блог
- Детаљи
- Аутор: Lokalis.rs
- Категорија: Блог (sr-RS)
- Прегледа: 331
16 септембра ненадано је упала у Средњево, питомо село у долини Пека, комунистичка банда.
Оскрвнивши цркву, срушивши споменик сеоске захвалности, опљачкавши и запаливши општину, бандити су прогласили „слободу народну“.
Као исправан јереј, не напуштајући народ, свештено-мученик Воја Стојиловић је био у селу. Свршивши са другима, комунисти су ухватили и свезали јереја Воју, у жељи да га сељанима прикажу као народног непријатеља. Али сузе и молбе Средњеваца — последња земаљска утеха поп Воје - да бандити пусте свештеника, потврдише неочекивану им љубав народа. И зато га, свог увезаног у конопце, привезаше за упљачкани луксузни ауто и повукоше за село Раброво да му тамо суде.
ПРЉАВА И КРВАВА МАСА У ОБЛИКУ КЛАДЕ
Требао је несрећни поп Воја да пут од осам и по километара пређе трчећи брзином од 35 километара на сат.
Вучен је по блату, сав крвав и модар, израњаван и тешко изубијан и бесвестан.
У Раброво није довучен ни човек ни леш, него некаква крвава и прљава маса у облику кладе.
Тада су га, муком, освестили и у живот повратили, да би га могли приказати „суду“ који је његова „недела“ имао да испитује. Саслушавати га нису имали зашто, ако не зато што је проносио православно животно уверење. А како су бандити сматрали њега највећим непријатељем комунизма у целој Источној Србији, то су желели да га најтеже казне. И успели су, да на њему прикажу све способности, које болесна свест душевно изгубљених интелектуалаца у борби „за идеале“ може да замисли.
ТЕСТЕРАЛИ ПРСТЕ, ПА РУКЕ, ПА ГА ПОТОМ НА ДВОЈЕ ПРЕЛОМИЛИ
Прво су му тестером секли прсте на рукама и саме руке до лаката; а да би се из несвести враћао, ножем су му секли лице, отсецајујћи браду и образе, а потом и дебело месо.
Опширније: Злочин над свештеником СПЦ - МУЧЕЊЕ И УБИЈАЊЕ ВОЈЕ СТОЈИЛОВИЋА
- Детаљи
- Аутор: Lokalis.rs
- Категорија: Блог (sr-RS)
- Прегледа: 374
…Да се никад не понови и заборави, убијали су децу, мајке и цивиле...“
И пре него што почнемо са изношењем историјских чињеница о поменутим злоделима, као аутори фељтона желимо да нагласимо и подвучемо, да ово наше писање није директно уперено против никога, а по најмање противу недужног бугарског народа и данашњих званичника.
Такође напомињемо да ми нисмо у улози судија а и браниоца, ми не желимо да бранимо никакав злочин на било којој страни, а било их је. Сваки злочин има име и презиме, налогодавца и извршиоца и кад тад они изађу пред лице правде. Блаженопочивши српски патријарх Герман, говорио је: „Праштати морамо, али заборавити не смемо“.
Наше писање има за циљ баш како рече патријарх Герман да покренемо иницијативу да се данас на овом месту страдања на овој заборављеној костурници подигне један скромни споменик ( а њега ни данас нигде нема на местима, где су вођене тешке и крваве борбе: од Шумера, Бубња, Рановачке косе, Млавском долином, Жедним водама, Панковачким ђулама и др) за све жртве пале – изгинуле, знане и незнане, војнике и цивиле током великог одступног марша српске војске и поменутих борби, као и свим жртвама током исте окупације до 1918. године.
- Детаљи
- Аутор: Lokalis.rs
- Категорија: Блог (sr-RS)
- Прегледа: 329
Доњецк и Луганск не престају да привлаче пажњу светске јавности као два жаришта украјинске кризе. Међутим, мало коме је познато да су већина становника са ових територија, заправо, потомци Срба који су побегли од од османског јарма. Како пише локална Информативна агенција "Дон 24", 70 хиљада Срба доселило се међу Татаре и калмичке будисте на самом почетку 18. века где су изградили 40 цркава, од којих је у Донбасу преживело чак 16.
Зашто су Руси и Срби кроз историју помагали једни другима? Шта их је повезивало преко страних граница и удаљености хиљадама километара? Једна вера – Православна! Главни и једини разлог за пресељавање Срба у Русију у XVIII веку била је жеља да се сачува вера. 1690. године, бежећи од османског јарма, више од 70.000 Срба је прешло у Аустроугарску, али су им тамо наметали католичанство. Године 1723. Петар I позвао их је у Русију, нудећи опремање и заштиту јужних граница Руског царства. У Подонцовју, где су се населили калмички будисти, муслимански Татари и одбегли староверски расколници, у верском смислу било је право Дивље поље све док Срби овде нису подигли православне цркве.
- Детаљи
- Аутор: Lokalis.rs
- Категорија: Блог (sr-RS)
- Прегледа: 305
Окружни требињски парох Владимир Ј. Поповић допунио епохално дело Владимира Ћоровића о масовном убијању, прогону и вешању Срба у Босни и Херцеговини у Великом рату
„Поштовани читаоче, буди стрпљив и прочитај ово неколико примјера, које ти овдје износим, да их копрена заборава не би прекрила, јер сам се и потрудио да их овим начином отмем забораву, да предам теби и потомству као читанку из које ћете као у огледалу запазити све оне фазе кроз које је душа српског рода у овоме крају прошла од почетка рата па до Ослобођења“, истиче прота Владимир Ј. Поповић у својој студији чији велики део посвећује и Шуцкорским злочина.
У исто време организована је и посебна војска за потпуни грађански рат у земљи. То су били такозвани „шуцкори“, (Schutzkorps), „заштитне чете“, регрутоване обично из најгорег олоша муслиманског и католичког пролетаријата, створене да тобоже држе ред у залећу војске и да паралишу евентуално деловање српских комитаџијских чета, а спремане у ствари тако, да служе као оруђе једне потпуне страховладе према Србима и да постану најстраховитији насилници у обезглављеним и њима на чување преданим местима дуж читаве Босне и Херцеговине.
Опширније: „Шуцкори“ (Schutzkorps) – Људске звери које никада није стигла рука правде
